Chapter 7

¹ Skupe se oko njega farizeji i neki od pismoznanaca koji doðoše iz Jeruzalema. ²I opaze da neki njegovi uèenici jedu kruh neèistih, to jest neopranih ruku. ³A farizeji i svi Židovi ne jedu ako prije temeljito ne operu ruke; drže se predaje starih. ⁴Niti s trga što jedu ako prije ne operu. Mnogo toga još ima što zbog predaje drže: pranje èaša, vrèeva i lonaca. ⁵Zato farizeji i pismoznanci upitaju Isusa: "Zašto tvoji uèenici ne postupaju po predaji starih, nego neèistih ruku blaguju?" ⁶A on im reèe: "Dobro prorokova Izaija o vama, licemjeri, kad napisa: Ovaj me narod usnama èasti, a srce mu je daleko od mene. ⁷Uzalud me štuju nauèavajuæi nauke - uredbe ljudske. ⁸Napustili ste zapovijed Božju, a držite se predaje ljudske." ⁹Još im govoraše: "Lijepo! Dokidate Božju zapovijed da biste saèuvali svoju predaju. ¹⁰Mojsije doista reèe: Poštuj oca svoga i majku svoju. I: Tko prokune oca ili majku, smræu neka se kazni. ¹¹A vi velite: 'Rekne li tko ocu ili majci: Pomoæ koja te od mene ide neka bude 'korban', to jest sveti dar', ¹²takvome više ne dopuštate ništa uèiniti za oca ili majku. ¹³Tako dokidate rijeè Božju svojom predajom, koju sami sebi predadoste. I još štošta tomu slièno èinite." ¹⁴Tada ponovno dozove mnoštvo i stane govoriti: "Poslušajte me svi i razumijte! ¹⁵Ništa što izvana ulazi u èovjeka ne može ga oneèistiti, nego što iz èovjeka izlazi - to ga oneèišæuje. ¹⁶Tko ima uši da èuje, neka èuje!" ¹⁷I kad od mnoštva uðe u kuæu, upitaše ga uèenici za prispodobu. ¹⁸I reèe im: "Tako? Ni vi ne razumijete? Ne shvaæate li da èovjeka ne može oneèistiti što u nj ulazi ¹⁹jer mu ne ulazi u srce, nego u utrobu te izlazi u zahod?" Tako on oèisti sva jela. ²⁰Još dometnu: "Što iz èovjeka izlazi, te oneèišæuje èovjeka. ²¹Ta iznutra, iz srca èovjeèjega, izlaze zle namisli, bludništva, kraðe, ubojstva, ²²preljubi, lakomstva, opakosti, prijevara, razuzdanost, zlo oko, psovka, uznositost, bezumlje. ²³Sva ta zla iznutra izlaze i oneèišæuju èovjeka." ²⁴Odande otiðe u kraj tirski. I uðe u neku kuæu. Htio je da nitko ne sazna, ali se nije mogao sakriti, ²⁵nego odmah doèu žena koje kæerkica imaše duha neèistoga. Ona doðe i pade mu pred noge. ²⁶A žena bijaše Grkinja, Sirofenièanka rodom. I moljaše ga da joj iz kæeri istjera zloduha. ²⁷A on joj govoraše: "Pusti da se prije nasite djeca! Ne prilièi uzeti kruh djeci i baciti ga psiæima." ²⁸A ona æe mu: "Da, Gospodine! Ali i psiæi ispod stola jedu od mrvica djeèjih." ²⁹Reèe joj: "Zbog te rijeèi idi, izišao je iz tvoje kæeri zloduh." ³⁰I ode kuæi te naðe dijete gdje leži na postelji, a zloduh je bio izišao. ³¹Zatim se ponovno vrati iz krajeva tirskih pa preko Sidona doðe Galilejskom moru, u krajeve dekapolske. ³²Donesu mu nekoga gluhog mucavca pa ga zamole da stavi na nj ruku. ³³On ga uzme nasamo od mnoštva, utisne svoje prste u njegove uši, zatim pljune i dotakne se njegova jezika. ³⁴Upravi pogled u nebo, uzdahne i kaže mu: "Effata!" - to æe reæi: "Otvori se!" ³⁵I odmah mu se otvoriše uši i razdriješi spona jezika te stade govoriti razgovijetno. ³⁶A Isus im zabrani da nikome ne kazuju. No što im je on više branio, oni su to više razglašavali ³⁷i preko svake mjere zadivljeni govorili: "Dobro je sve uèinio! Gluhima daje èuti, nijemima govoriti!"