Chapter 69

¹ Zborovoði. Po napjevu "Ljiljani". Davidov. ²Spasi me, Bože: vode mi doðoše do grla! ³U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi. ⁴Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oèi mi klonuše Boga mog èekajuæ'. ⁵Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrði su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo? ⁶Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti. ⁷Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov! ⁸Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice. ⁹Tuðinac postadoh braæi i stranac djeci majke svoje. ¹⁰Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me. ¹¹Dušu sam postom muèio, okrenulo mi se u ruglo. ¹²Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igraèka. ¹³Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju. ¹⁴No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoæi! ¹⁵Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih. ¹⁶Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom! ¹⁷Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrðu pogledaj na me! ¹⁸Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo! ¹⁹Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me! ²⁰Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su oèima svi koji me muèe. ²¹Ruganje mi slomilo srce i klonuh; èekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne naðoh. ²²U jelo mi žuèi umiješaše, u mojoj me žeði octom napojiše. ²³Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica! ²⁴Nek' im potamne oèi da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe! ²⁵Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati! ²⁶Njihova kuæa nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje! ²⁷Jer su progonili koga ti pokara, bol poveæaše onomu koga ti rani. ²⁸Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom! ²⁹Nek' budu izbrisani iz knjige živih, meðu pravednike neka se ne broje! ³⁰A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoæ, o Bože! ³¹Božje æu ime hvaliti popijevkom, hvalit æu ga zahvalnicom. ³²Bit æe to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima. ³³Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite. ³⁴Jer siromahe Jahve èuje, on ne prezire sužanja svojih. ³⁵Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe. ³⁶Jer Bog æe spasiti Sion - on æe sagradit' gradove Judine - tu æe oni stanovat', imati baštinu. ³⁷Baštinit æe ga potomci slugu njegovih; prebivat æe u njemu oni što ljube ime Božje.