Chapter 141
1 Psalam. Davidov. Prizivljem te, Jahve, k meni pohitaj! Slušaj glas moj kojim tebi vapijem! 2Nek' mi se uzdigne molitva kao kad pred lice tvoje, podizanje mojih ruku nek' bude k'o prinos veèernji! 3Na usta mi, Jahve, stražu postavi i stražare na vrata usana mojih! 4Ne daj da mi se srce zlu prikloni, da bezbožno poèinim djela opaka; i u društvu zlotvora da ne blagujem poslastica njihovih! 5Nek' me samo udari pravednik, ljubav je što me kara, al' ulje grešnièko neæe mi glavu pomazat'; zloæi njihovoj oprijet æu se uvijek svojom molitvom. 6Kad strovale niz hridinu suce njihove, razumjet æe kako blage bjehu rijeèi moje. 7Kao kad oraè ore i para zemlju, tako æe im se na rubu Podzemlja kosti rasuti. 8U te su, Jahve, uprte oèi moje, k tebi se utjeèem, ne daj da mi duša propadne! 9Èuvaj me od stupice koju postaviše meni, od zamki zloèinaca! 10Nek' u vlastite zamke upadnu zlotvori, a ja neka im umaknem!