Chapter 142

¹ Pouèna pjesma. Davidova. Kad bijaše u spilji. Molitva. ²Iz svega glasa vapijem Jahvi, iz svega glasa Jahvu zaklinjem. ³Pred njim svoju izlijevam tužaljku, tjeskobu svoju pred njim razastirem. ⁴Ako duh moj i klone u meni, ti put moj poznaješ. Na putu kojim prolazim potajnu mi zamku staviše. ⁵Obazrem li se nadesno i pogledam: nitko ne zna za mene. Nemam kamo pobjeæi, nitko za život moj ne mari. ⁶K tebi, Jahve, vapijem; govorim: ti si mi utoèište, ti si dio moj u zemlji živih. ⁷Poslušaj moje vapaje jer sam veoma nevoljan. Izbavi me od gonitelja mojih jer od mene oni su moæniji. ⁸Izvedi iz tamnice dušu moju da zahvaljujem imenu tvojemu. Oko mene æe se okupiti pravednici zbog dobra što si ga iskazao meni.