Chapter 24

¹ Prvoga dana u tjednu, veoma rano, doðoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše. ²Kamen naðoše otkotrljan od groba. ³Uðoše, ali ne naðoše tijela Gospodina Isusa. ⁴I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva èovjeka u blistavoj odjeæi stadoše do njih. ⁵Zastrašene obore lica k zemlji, a oni æe im: "Što tražite Živoga meðu mrtvima? ⁶Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: ⁷'Treba da Sin Èovjeèji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treæi dan da ustane.'" ⁸I sjetiše se one rijeèi njegovih, ⁹vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima. ¹⁰A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima, ¹¹ali njima se te rijeèi prièiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu. ¹²A Petar usta i potrèa na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kuæi èudeæi se tome što se zbilo. ¹³I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. ¹⁴Razgovarahu meðusobno o svemu što se dogodilo. ¹⁵I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i poðe s njima. ¹⁶Ali prepoznati ga - bijaše uskraæeno njihovim oèima. ¹⁷On ih upita: "Što to putem pretresate meðu sobom?" Oni se snuždeni zaustave ¹⁸te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?" ¹⁹A on æe: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazareæaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na rijeèi pred Bogom i svim narodom: ²⁰kako su ga glavari sveæenièki i vijeænici naši predali da bude osuðen na smrt te ga razapeli. ²¹A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je veæ treæi dan što se to dogodilo. ²²A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, ²³ali nisu našle njegova tijela pa doðoše te rekoše da su im se ukazali anðeli koji su rekli da je on živ. ²⁴Odoše nato i neki naši na grob i naðoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe." ²⁵A on æe im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! ²⁶Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uðe u svoju slavu?" ²⁷Poèevši tada od Mojsija i svih proroka, protumaèi im što u svim Pismima ima o njemu. ²⁸Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. ²⁹No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo æe veèer i dan je na izmaku!" I uniðe da ostane s njima. ³⁰Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreèe blagoslov, razlomi te im davaše. ³¹Uto im se otvore oèi te ga prepoznaše, a on im išèeznu s oèiju. ³²Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?" ³³U isti se èas digoše i vratiše u Jeruzalem. Naðoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. ³⁴Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!" ³⁵Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha. ³⁶Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reèe im: "Mir vama!" ³⁷Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha. ³⁸Reèe im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce? ³⁹Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam." ⁴⁰Rekavši to, pokaza im ruke i noge. ⁴¹I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se èudom èudili, on im reèe: "Imate li ovdje što za jelo?" ⁴²Oni mu pruže komad peèene ribe. ⁴³On uzme i pred njima pojede. ⁴⁴Nato im reèe: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano." ⁴⁵Tada im otvori pamet da razumiju Pisma ⁴⁶te im reèe: "Ovako je pisano: 'Krist æe trpjeti i treæi dan ustati od mrtvih, ⁴⁷i u njegovo æe se ime propovijedati obraæenje i otpuštenje grijeha po svim narodima poèevši od Jeruzalema.' ⁴⁸Vi ste tomu svjedoci. ⁴⁹I evo, ja šaljem na vas Obeæanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obuèete u Silu odozgor." ⁵⁰Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi. ⁵¹I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo. ⁵²Oni mu se nièice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem ⁵³te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.