« Prev Luke 24 Next »

Chapter 24

1 Prvoga dana u tjednu, veoma rano, doðoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše. 2Kamen naðoše otkotrljan od groba. 3Uðoše, ali ne naðoše tijela Gospodina Isusa. 4I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva èovjeka u blistavoj odjeæi stadoše do njih. 5Zastrašene obore lica k zemlji, a oni æe im: "Što tražite Živoga meðu mrtvima? 6Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: 7'Treba da Sin Èovjeèji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treæi dan da ustane.'" 8I sjetiše se one rijeèi njegovih, 9vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima. 10A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima, 11ali njima se te rijeèi prièiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu. 12A Petar usta i potrèa na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kuæi èudeæi se tome što se zbilo. 13I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. 14Razgovarahu meðusobno o svemu što se dogodilo. 15I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i poðe s njima. 16Ali prepoznati ga - bijaše uskraæeno njihovim oèima. 17On ih upita: "Što to putem pretresate meðu sobom?" Oni se snuždeni zaustave 18te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?" 19A on æe: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazareæaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na rijeèi pred Bogom i svim narodom: 20kako su ga glavari sveæenièki i vijeænici naši predali da bude osuðen na smrt te ga razapeli. 21A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je veæ treæi dan što se to dogodilo. 22A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, 23ali nisu našle njegova tijela pa doðoše te rekoše da su im se ukazali anðeli koji su rekli da je on živ. 24Odoše nato i neki naši na grob i naðoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe." 25A on æe im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! 26Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uðe u svoju slavu?" 27Poèevši tada od Mojsija i svih proroka, protumaèi im što u svim Pismima ima o njemu. 28Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. 29No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo æe veèer i dan je na izmaku!" I uniðe da ostane s njima. 30Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreèe blagoslov, razlomi te im davaše. 31Uto im se otvore oèi te ga prepoznaše, a on im išèeznu s oèiju. 32Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?" 33U isti se èas digoše i vratiše u Jeruzalem. Naðoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. 34Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!" 35Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha. 36Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reèe im: "Mir vama!" 37Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha. 38Reèe im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce? 39Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam." 40Rekavši to, pokaza im ruke i noge. 41I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se èudom èudili, on im reèe: "Imate li ovdje što za jelo?" 42Oni mu pruže komad peèene ribe. 43On uzme i pred njima pojede. 44Nato im reèe: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano." 45Tada im otvori pamet da razumiju Pisma 46te im reèe: "Ovako je pisano: 'Krist æe trpjeti i treæi dan ustati od mrtvih, 47i u njegovo æe se ime propovijedati obraæenje i otpuštenje grijeha po svim narodima poèevši od Jeruzalema.' 48Vi ste tomu svjedoci. 49I evo, ja šaljem na vas Obeæanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obuèete u Silu odozgor." 50Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi. 51I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo. 52Oni mu se nièice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem 53te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.

« Prev Luke 24 Next »
Please login or register to save highlights and make annotations
Corrections disabled for this book
Proofing disabled for this book
Printer-friendly version





Advertisements



| Define | Popups: Login | Register | Prev Next | Help |