Chapter 2

¹ Jahve zapovjedi velikoj ribi da proguta Jonu. Tri dana i tri noæi ostade Jona u ribljoj utrobi. ²Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega. ³On reèe: "Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi èuo glas. ⁴Ti me baci moru u dubine, i voda me opteèe. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me. ⁵Pomislih: odbaèen sam ispred oèiju tvojih. Al' ipak oèi upirem svetom Hramu tvojem. ⁶Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše, ⁷siðoh do korijena planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj. ⁸Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu. ⁹Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju. ¹⁰A ja æu ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit æu. Spasenje je od Gospoda." ¹¹Tada Jahve zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na obalu.