Chapter 32

¹ Ona tri èovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim. ²Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom; ³a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili. ⁴Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega. ⁵Ali kad vidje da ona tri èovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe. ⁶I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reèe: "Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama. ⁷Mišljah u sebi: 'Govorit æe starost, mnoge godine pokazat æe mudrost.' ⁸Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim èini èovjeka. ⁹Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uèi. ¹⁰Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim. ¹¹S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što æete kazati. ¹²Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko rijeè opovrgne. ¹³Nemojte reæi: 'Na mudrost smo naišli! Bog æe ga pobit jer èovjek ne može.' ¹⁴Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neæu vašim rijeèima. ¹⁵Poraženi, otpovrgnut ne mogu, rijeèi zapeše u grlu njihovu. ¹⁶Èekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni rijeè više da kažu! ¹⁷Na meni je da progovorim sada, znanje æu svoje i ja izložiti. ¹⁸Rijeèi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni. ¹⁹Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova æe se raspuæi mješina. ²⁰Da mi odlane, govorit æu stoga, otvorit æu usne i odvratit' vama. ²¹Nijednoj strani priklonit se neæu niti laskat ja namjeravam kome. ²²Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.