Chapter 11

¹ Malo zatim kraljev skrbnik i roðak Lizija, koji je bio na èelu državnih poslova, vrlo teško podnoseæi posljednje dogaðaje, ²skupi kojih osamdeset tisuæa pješaka i svekoliko svoje konjaništvo te krenu na Židove, u nakani da Grad uèini grèkim naseljem ³i da Hram, poput svetišta poganskih naroda, podloži porezu i svake godine prodaje sveæenièku èast. ⁴Nije nimalo mislio na Božju moæ: zanijelo ga mnoštvo njegovih pješaka i tisuæe konjanika te osamdeset njegovih slonova. ⁵Upade u Judeju i približi se Betsuru, utvrðenu mjestu, udaljenu kojih pet stadija od Jeruzalema, te ga ljuto pritisnu. ⁶Kad Makabej i njegovi doznaše da Lizija opsjeda tvrðave, poèeše plakati i liti suze, moleæi Gospodina da Izraelu pošalje dobroga anðela da ga spasi. ⁷Nato Makabej prvi pograbi oružje i potaèe druge da se zajedno s njim izlože pogibli i pomognu svojoj braæi. Puni žara, srnuše zajedno. ⁸Dok su se još nalazili blizu Jeruzalema, ukaza im se na èelu konjanik u bijelim haljinama koji je vitlao zlatnim oružjem. ⁹Tada se svi zajedno zahvališe milosrdnom Bogu i toliko se ohrabriše da su bili spremni probosti ne samo ljude nego i najdivljije zvijeri i probiti željezne zidove. ¹⁰Kretali su naprijed u bojnom redu sa suborcem koji im je milošæu Gospodnjom stigao s neba. ¹¹Zagnaše se na neprijatelje kao lavovi, oboriše jedanaest tisuæa pješaka i tisuæu i šest stotina konjanika, a ostale natjeraše u bijeg. ¹²Veæina se spasila, ali ranjeni i razoružani. Sam se Lizija spasio sramotnim bijegom. ¹³Lizija nije bio nerazuman; razmišljao je o porazu koji je pretrpio i uvidio je da su Hebreji nepobjedivi jer im je suborac svesilni Bog. ¹⁴Zato im poruèi da pod svim pravednim uvjetima pristanu na mir, a on æe kralja sklonuti da im postane prijatelj. ¹⁵Makabej pristade na sve što je Lizija predlagao, jer mu bijaše stalo do opæeg dobra. A sam kralj odobri sve što je Makabej preko Lizije za Židove pismeno zatražio. ¹⁶Pismo što ga je Lizija pisao Židovima glasilo je ovako: "Lizija pozdravlja židovski narod! ¹⁷Vaši poslanici Ivan i Apsalom predali su mi niže prepisanu ispravu, preporuèujuæi njezin sadržaj. ¹⁸Ja sam nato izvijestio kralja o onom s èime ga je trebalo upoznati, i on je odobrio sve što je bilo prihvatljivo. ¹⁹Ako se, dakle, budete i dalje blagonaklono odnosili prema državnim probicima, ja æu ubuduæe nastojati da poradim za vaše dobro. ²⁰Ujedno sam vašim i svojim izaslanicima naložio da s vama rasprave o pojedinostima. ²¹Da ste zdravo! Godine sto èetrdeset i osme, dvadeset i èetvrtoga Dioskora." ²²Kraljevo je pismo glasilo ovako: "Kralj Antioh pozdravlja brata Liziju. ²³Naš se otac preselio k bogovima, a mi želimo da nam se u kraljevstvu svatko nesmetano bavi svojim poslovima. ²⁴Èuli smo da Židovi ne prihvaæaju helenskih obièaja moga oca, nego vole svoj poseban naèin života i traže da im se dopusti da se ravnaju po posebnim zakonima. ²⁵Želeæi, dakle, da i taj narod bude nesmetan, odluèujemo da im se vrati Hram, tako da mogu slobodno živjeti po obièajima svojih predaka. ²⁶Zato æe biti dobro da im pošalješ poslanike koji æe s njima sklopiti ugovor, pa da se, znajuæi za našu odluku, raspoloženi i radosni late svojih poslova." ²⁷Kraljevo pismo židovskom narodu glasilo je ovako: "Kralj Antioh pozdravlja židovsko starješinstvo i ostale Židove. ²⁸Nadamo se da ste dobro, kako vam i želimo. I mi smo zdravi. ²⁹Menelaj nam je saopæio da se želite vratiti svojim domovima. ³⁰Svima onima koji se kuæama vrate do tridesetog Ksantika bit æe zajamèena nekažnjivost. ³¹Židovi æe se služiti svojom posebnom hranom i zakonima kao i prije. Neka se nikome od njih više nikako ne dosaðuje zbog pogrešaka uèinjenih iz neznanja. ³²Ujedno vam šaljem Menelaja da vas umiri. ³³Da ste zdravo! Godine sto èetrdeset i osme, petnaestog Ksantika." ³⁴A i Rimljani su Židovima poslali pismo, koje glasi ovako: "Kvint Memije, Tit Manilije i Manije Sergije, rimski poslanici, pozdravljaju židovski narod. ³⁵Mi pristajemo na ono što vam je dopustio kraljev roðak Lizija. ³⁶O onome pak što je on smatrao da treba predložiti kralju na potvrdu - odmah dobro razmislite i pošaljite nam smjesta nekoga da bismo to mogli izložiti onako kako odgovara, jer putujemo u Antiohiju. ³⁷Zato se požurite i pošaljite ljude da i mi doznamo vaše mišljenje. ³⁸Da ste zdravo! Godine sto èetrdeset i osme, petnaestog dana mjeseca Dioskora."