« Prev 2 Corinthians 12 Next »

Chapter 12

1 Hvaliti se treba? Ne koristi doduše ali - dolazim na viðenje i objave Gospodnje. 2Znam èovjeka u Kristu: prije èetrnaest godina - da li u tijelu, ne znam; da li izvan tijela, ne znam, Bog zna - taj je bio ponesen do treæeg neba. 3I znam da je taj èovjek - da li u tijelu, da li izvan tijela, ne znam, Bog zna - 4bio ponesen u raj i èuo neizrecive rijeèi, kojih èovjek ne smije govoriti. 5Time æu se hvaliti, a samim se sobom neæu hvaliti osim slabostima svojim. 6Uistinu, kad bih se i htio hvaliti, ne bih bio bezuman; istinu bih govorio. Ali se uzdržavam da ne bi tko mislio o meni više nego što vidi na meni ili što èuje od mene. 7I da se zbog uzvišenosti objava ne bih uzoholio, dan mi je trn u tijelu, anðeo Sotonin, da me udara da se ne uzoholim. 8Za to sam triput molio Gospodina, da odstupi od mene. A on mi reèe: 9"Dosta ti je moja milost jer snaga se u slabosti usavršuje." Najradije æu se dakle još više hvaliti svojim slabostima da se nastani u meni snaga Kristova. 10Zato uživam u slabostima, uvredama, poteškoæama, progonstvima, tjeskobama poradi Krista. Jer kad sam slab, onda sam jak. 11Postao sam bezuman! Vi me natjeraste. Ta trebalo je da me vi preporuèite jer ni u èemu nisam manji od "nadapostola", premda nisam ništa. 12Znamenja apostolstva moga ostvarena su meðu vama u posvemašnjoj postojanosti: znakovima i èudesima i silnim djelima. 13Ta u èemu ste to manji od drugih crkava, osim što vam ja nisam bio na teret? Oprostite mi ovu "nepravdu". 14Evo, spremam se treæi put doæi k vama i neæu vam biti na teret jer ne ištem vaše, nego vas. Djeca doista nisu dužna stjecati roditeljima, nego roditelji djeci. 15A ja æu najradije trošiti i istrošiti se za duše vaše. Ako vas više ljubim, zar da budem manje ljubljen? 16Ali neka! Ja vas nisam optereæivao, nego, "lukav" kako jesam, "na prijevaru vas uhvatih". 17Da vas možda nisam zakinuo po kome od onih koje poslah k vama? 18Zamolio sam Tita i poslao s njime brata. Da vas možda Tit nije u èemu zakinuo? Zar nismo hodili u istom duhu? I istim stopama? 19Odavna smatrate da se pred vama branimo. Pred Bogom u Kristu govorimo: sve je to, ljubljeni, za vaše izgraðivanje. 20Bojim se doista da vas kada doðem, možda neæu naæi kakve bih htio i da æete vi mene naæi kakva ne biste htjeli: da ne bi možda bilo svaða, zavisti, žestina, spletkarenja, klevetanja, došaptavanja, nadimanja, buna; 21da me opet kada doðem, ne bi ponizio Bog moj kod vas kako ne bih morao oplakivati mnoge koji su prije sagriješili, a nisu se pokajali za neèistoæu i bludnost i razvratnost koju poèiniše.

« Prev 2 Corinthians 12 Next »





Advertisements



| Define | Popups: Login | Register | Prev Next | Help |