Chapter 8

¹ Kad su poveèerali, uvedoše Tobiju k Sari. ²On se, ulazeæi k njoj, sjeti Rafaelovih rijeèi: uze tamjanova pepela, metnu na nj riblje srce i jetru i okadi. ³Tek što demon oæutje vonj, pobježe u Gornji Egipat, a anðeo ga ondje okova. ⁴Kako su se zatvorili u sobu, Tobija ustade s postelje i reèe: "Ustaj, sestro, molimo se da nam se Bog smiluje." ⁵Onda se Tobija poèe moliti: "Blagoslovljen da si, Bože naših otaca, blagoslovljeno sveto i slavno ime tvoje u sve vijeke! Blagoslivljala te nebesa i sva tvoja stvorenja u sve vijeke! ⁶Ti si stvorio Adama i dao mu pomoænicu Evu: od njih je proizašao ljudski rod. Ti si rekao: 'Nije dobro da èovjek bude sam; naèinimo mu pomoænicu sliènu njemu.' ⁷Gospode, ne uzimam zbog pohote ovu svoju sestru nego po istini. Smiluj mi se i uèini da s njom doživim starost." ⁸I zajedno rekoše: "Amen, amen." ⁹I zaspaše oboje te noæi. ¹⁰A Raguel usta i poðe da iskopa raku misleæi: "Ako i on umre." ¹¹Raguel se vrati u svoju kuæu ¹²i kaza Edni, ženi svojoj: "Pošalji jednu od sluškinja da vidi je li živ. Ako je umro, pokopajmo ga odmah da nitko ne sazna." ¹³Sluškinja otvori vrata, uðe i naðe kako oboje spavaju. ¹⁴Izaðe i javi im: "Dobro je, živ je." ¹⁵Nato Raguel zahvali Bogu: "Blagoslovljen da si, Bože, svakim blagoslovom èistim i svetim. Blagoslivljali te sveti tvoji i sva tvoja stvorenja! Svi anðeli i svi izabranici tvoji blagoslivljali te u sve vijeke! ¹⁶Blagoslovljen jer si me razveselio i jer se nije dogodilo èega se bojah, nego si nam iskazao svoje bogato milosrðe. ¹⁷Blagoslovljen jer si se smilovao ovoj djeci što su jedina. Izlij na njih svoje milosrðe, Gospode, podari im da zavše život u zdravlju, sa sreæom i milosrðem." ¹⁸A zatim zapovjedi kuænoj èeljadi da zatrpaju raku. ¹⁹Tada priredi gozbu koja je trajala èetrnaest dana. ²⁰Prije nego što su izminuli svadbeni dani, Raguel uze zaklinjati Tobiju: "Ne idi na put dok se ne navrši èetrnaest svadbenih dana, ²¹a onda primi polovicu imutka i vrati se živ i zdrav svome ocu. Drugi æeš dio dobiti poslije moje i ženine mi smrti."