Chapter 5

¹ Tobija odgovori ocu: "Oèe moj, uèinit æu sve što si mi naredio. ²Samo, kako æu preuzeti novac kad ne znam onoga u koga je pohranjen." ³Onda mu otac dade zadužnicu i reèe: "Potraži èovjeka koji æe iæi s tobom, a ja æu ga nagraditi. Idi, dakle, i podigni novac." ⁴Tobija ode da potraži takva èovjeka i naðe Rafaela. Tobija nije znao da je to anðeo Božji. ⁵I upita ga: "Bi li htio sa mnom u Rages Medijski? Znaš li put onamo?" ⁶Anðeo mu odvrati: "Bih. Poæi æu s tobom. Znam put, bijah veæ gost našega brata Gabaela." ⁷Tobija mu reèe: "Poèekaj da javim ocu." ⁸Anðeo mu kaza: "Idi i ne zadržavaj se." ⁹Onda Tobija ode ocu te mu reèe: "Evo, našao sam onoga koji æe iæi sa mnom." A otac æe mu: "Dovedi ga meni da èujem kojemu plemenu pripada i je li pouzdan da ti bude pratilac." ¹⁰Tobija ga zovnu, pa kad on uðe, zagrliše se. ¹¹Onda ga Tobit upita: "Brate, kojemu rodu i kojoj obitelji pripadaš? Kaži mi!" ¹²On mu odgovori: "Tražiš li rod i obitelj ili nekoga koji æe za nagradu pratiti tvoga sina?" Tobit æe mu na to: "Brate, hoæu da znam koji su ti preci i kako se zoveš." ¹³A on æe: "Ja sam Azarja, sin Ananije, najstarijeg od tvoje braæe." ¹⁴Tobit mu kaza: "Dobro mi došao! I ne ljuti se na me zato što sam htio doznati za tvoj rod i za tvoje ime. Ti si dakle moj brat iz ugledna i plemenita roda. Poznavao sam dobro i Ananiju i Jatana, sinove velikog Semeja, kad smo išli zajedno u Jeruzalem da se poklonimo i prikažemo prvine i desetine plodina. Oni nisu nikada zašli na stranputicu. Braæa su ti ljudi valjani. Pripadaš plemenitu rodu. ¹⁵Ali mi kaži kakvu æu ti nagradu dati: jednu drahmu na dan i sve što je potrebno tebi i mome sinu. ¹⁶I još æu ti dodati nešto povrh plaæe kad se vratite živi i zdravi." ¹⁷Dogovoriše se tako. A onda kaza Tobiji: "Spremi se i sretan vam put obojici!" Sin spremi sve za put. I reèe mu njegov otac: "Idi s ovim èovjekom, a Bog koji na nebu stoluje udijelio vam sretno putovanje i anðeo njegov pratio vas!" ¹⁸Ali Ana, majka Tobijina, zaplaka i ukori Tobita: "Zašto si dopustio da nam sin ode? Nije li on štap naših ruku kad ulazi i izlazi pred nama? ¹⁹Ne bilo toga novca, smeæe je prema našem sinu. ²⁰Ta ovo što nas je Bog ostavio u životu - dosta nam je." ²¹Tobit joj odgovori: "Ne govori tako, sestro. Vratit æe se on živ i zdrav i tvoje æe ga oèi opet ugledati. ²²Ta prati ga dobar anðeo i njegovo æe putovanje biti sretno, vratit æe se živ i zdrav." ²³Onda ona prestade plakati.