« Prev Mark 12 Next »

Chapter 12

1 I uze im zboriti u prispodobama: Èovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 2I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga. 3A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku. 4I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga. 5Treæega takoðer posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše." 6"Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleæi: 'Poštovat æe sina moga.' 7Ali ti vinogradari meðu sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština æe biti naša.' 8I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda." 9"Što li æe uèiniti gospodar vinograda? Doæi æe i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima. 10Niste li èitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni. 11Gospodnje je to djelo - kakvo èudo u oèima našim!" 12I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu. 13I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u rijeèi. 14Oni doðu i kažu mu: "Uèitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini uèiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?" 15A on im reèe proziruæi njihovo licemjerje: "Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!" 16Oni doniješe. I reèe im: "Èija je ovo slika i natpis?" A oni æe mu: "Carev." 17A Isus im reèe: "Caru podajte carevo, a Bogu Božje!" I divili su mu se. 18Doðu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuæa, i upitaju ga: 19"Uèitelju, Mojsije nam napisa: Umre li èiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. 20Sedmero braæe bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda. 21I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treæi jednako tako. 22I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije. 23Komu æe biti žena o uskrsnuæu, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu." 24Reèe im Isus: "Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje? 25Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anðeli na nebesima. 26A što se tièe mrtvih, da ustaju, niste li èitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reèe Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev? 27Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate." 28Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: "Koja je zapovijed prva od sviju?" 29Isus odgovori: "Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini. 30Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!" 31"Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veæe od tih." 32Nato æe mu pismoznanac: "Dobro, uèitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega. 33Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve." 34Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reèe mu: "Nisi daleko od kraljevstva Božjega!" I nitko se više nije usuðivao pitati ga. 35A nauèavajuæi u Hramu, uze Isus govoriti: "Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? 36A sam David reèe u Duhu Svetome: Reèe Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!' 37Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?" Silan ga je svijet s užitkom slušao. 38A on im u pouci svojoj govoraše: "Èuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, 39prva sjedala u sinagogama i proèelja na gozbama; 40proždiru kuæe udovièke, još pod izlikom dugih molitava. Stiæi æe ih to oštrija osuda!" 41Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo. 42Doðe i neka siromašna udovica i baci dva novèiæa, to jest jedan kvadrant. 43Tada dozove svoje uèenike i reèe im: "Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu. 44Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak."

« Prev Mark 12 Next »
Please login or register to save highlights and make annotations
Corrections disabled for this book
Proofing disabled for this book
Printer-friendly version





Advertisements



| Define | Popups: Login | Register | Prev Next | Help |