Chapter 20

¹ Jednog dana dok je nauèavao narod u Hramu i naviještao evanðelje, isprijeèe se glavari sveæenièki i pismoznanci sa starješinama ²pa mu dobace: "Reci nam kojom vlašæu to èiniš ili tko ti dade tu vlast?" ³On odgovori: "Upitat æu i ja vas. Recite mi: ⁴krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?" ⁵A oni smišljahu meðu sobom: "Reknemo li 'od Neba', odvratit æe 'Zašto mu ne povjerovaste?' ⁶A reknemo li 'od ljudi', sav æe nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok." ⁷I odgovore da ne znaju odakle. ⁸I Isus reèe njima: "Ni ja vama neæu kazati kojom vlašæu ovo èinim." ⁹Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: "Èovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme." ¹⁰"Kada doðe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku. ¹¹Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku. ¹²Posla i treæega. A oni i njega izraniše i izbaciše." ¹³"Nato reèe gospodar vinograda: 'Što da uèinim? Poslat æu im sina svoga ljubljenoga. Njega æe valjda poštovati.' ¹⁴Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu meðu sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.' ¹⁵Izbaciše ga iz vinograda i ubiše." "Što æe dakle uèiniti s njima gospodar vinograda? ¹⁶Doæi æe i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima." Koji ga slušahu rekoše: "Bože saèuvaj!" ¹⁷A on ih ošinu pogledom i reèe: "A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni? ¹⁸Tko god padne na taj kamen, smrskat æe se, a na koga on padne, satrt æe ga." ¹⁹Pismoznanci i glavari sveæenièki gledahu da istog èasa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu. ²⁰Vrebajuæi na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u rijeèi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj. ²¹Upitaše ga dakle: "Uèitelju, znamo da pravo zboriš i nauèavaš te nisi pristran, nego po istini uèiš putu Božjem. ²²Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?" ²³Pronièuæi njihovu lukavost, reèe im: ²⁴"Pokažite mi denar." "Èiju ima sliku i natpis?" ²⁵A oni æe: "Carevu." On im reèe: "Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje." ²⁶I ne mogoše ga uhvatiti u rijeèi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom. ²⁷Pristupe mu neki od saduceja, koji nijeèu uskrsnuæe. Upitaše ga: ²⁸"Uèitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece èiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. ²⁹Bijaše tako sedmero braæe. Prvi se oženi i umrije bez djece. ³⁰Drugi uze njegovu ženu, ³¹onda treæi; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece. ³²Naposljetku umrije i žena. ³³Kojemu æe dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuæu? Jer sedmorica su je imala za ženu." ³⁴Reèe im Isus: "Djeca se ovog svijeta žene i udaju. ³⁵No oni koji se naðoše dostojni onog svijeta i uskrsnuæa od mrtvih niti se žene niti udaju. ³⁶Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anðelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuæa." ³⁷"A da mrtvi ustaju, naznaèi i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim. ³⁸A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!" ³⁹Neki pismoznanci primijete: "Uèitelju! Dobro si rekao!" ⁴⁰I nisu se više usuðivali upitati ga bilo što. ⁴¹A on im reèe: "Kako kažu da je Krist sin Davidov? ⁴²Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reèe Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna ⁴³dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!' ⁴⁴David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?" ⁴⁵I pred svim narodom reèe svojim uèenicima: ⁴⁶"Èuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i proèelja na gozbama, ⁴⁷proždiru kuæe udovièke, još pod izlikom dugih molitava. Stiæi æe ih to oštrija osuda."