Chapter 2

¹ Jošua, sin Nunov, posla potajno iz Šitima dvojicu uhoda s nalogom: "Idite, izvidite podruèje, osobito Jerihon." Oni odu i stignu u kuæu bludnice koja se zvala Rahaba i ondje prenoæe. ²To bude javljeno kralju jerihonskom: "Evo, stigoše noæas ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da izvide zemlju." ³Tada kralj jerihonski poruèi Rahabi: "Izvedi ljude koji su došli k tebi, koji su ušli u tvoj dom, jer su došli uhoditi svu zemlju." ⁴Ali žena uze ona dva èovjeka, sakri ih i reèe: "Istina, ti su ljudi došli k meni, ali ja nisam znala odakle su. ⁵Kada se u sumrak zatvarahu gradska vrata, oni odoše i ja ne znam kamo su krenuli. Požurite za njima jer ih još možete stiæi." ⁶A ona ih bijaše izvela na krov i sakrila pod netrveni lan što ga je ondje razastrla. ⁷I požure se ljudi u potjeru za njima, prema Jordanu, sve do prijelaza preko rijeke; a kad je potjera izišla, zatvore se za njima gradska vrata. ⁸Dok još oni gore ne bijahu zaspali, popne se Rahaba k njima na krov ⁹i reèe im: "Znam da vam je Jahve dao ovu zemlju, jer nas je sve uhvatio strah od vas i prezaju od vas svi žitelji ovoga kraja. ¹⁰Jer èusmo kako je Jahve isušio vodu Crvenoga mora pred vama kada ste izašli iz Egipta, i ono što ste uèinili dvojici kraljeva amorejskih s druge strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje pogubiste. ¹¹Kad smo èuli sve to, zastalo nam srce i nitko da smogne snage da vam se suprotstavi jer Jahve, Bog vaš - on je Bog gore na nebesima i dolje na zemlji. ¹²Zakunite mi se, dakle, Jahvom da æete i vi uèiniti milost domu oca moga, kao što i ja uèinih milost vama, i dajte mi pouzdan znak ¹³da æete ostaviti na životu moga oca i moju majku, braæu moju i sestre moje i sve njihovo i da æete nas izbaviti od smrti." ¹⁴Odgovoriše joj ljudi: "Životom svojim jamèimo za vas, samo ako nas ne izdate. Kad nam Jahve dade zemlju, iskazat æemo ti milost i vjernost." ¹⁵Rahaba ih zatim spusti po konopu kroz prozor jer joj je kuæa bila uz bedem i ona je do bedema stanovala. ¹⁶Još im reèe: "Poðite prema gori da vas potjera ne naðe i krijte se ondje tri dana dok se progonitelji ne vrate, a onda idite svojim putem." ¹⁷Ljudi joj odgovore: "Evo, ovako æemo ti ispuniti zakletvu kojom si nas zaklela: ¹⁸kad uðemo u zemlju, posluži se ovim znakom: priveži ovu crvenu vrpcu za prozor kroz koji nas spuštaš i sakupi kod sebe, u kuæi, svoga oca, i svoju majku, i svoju braæu, i svu svoju rodbinu. ¹⁹Tko god od vas stupi van preko praga tvoje kuæe, krv njegova na glavu njegovu: nije krivnja na nama - sam je krivac svojoj smrti; a tko ostane s tobom u kuæi, krv njegova neka padne na glave naše - mi æemo biti krivci ako ga se tko rukom dotakne. ²⁰Ako pak izdaš ovu našu stvar, slobodni smo od zakletve kojom si nas zaklela." ²¹A ona odgovori: "Neka bude kako rekoste!" Tada ih pusti i oni odoše, a ona zaveza na prozor crvenu vrpcu. ²²Oni odoše i doðoše u goru i ondje ostadoše tri dana dok se ne vrati potjera; tražila ih je potjera na svim putovima, ali ih nije nigdje našla. ²³Tada se vrate i one dvije uhode: siðu s gore, prijeðu preko rijeke i doðu k Jošui, sinu Nunovu, te ga izvijeste o svemu što im se dogodilo. ²⁴I rekoše Jošui: "Jahve nam je svu tu krajinu predao u ruke; sve je njezine stanovnike uhvatio strah pred nama."