« Prev Job 7 Next »

Chapter 7

1 Nije l' vojska život èovjekov na zemlji? Ne provodi l' dane poput najamnika? 2Kao što trudan rob za hladom žudi, poput nadnièara štono plaæu èeka, 3mjeseci jada tako me zapadoše i noæi su muène meni dosuðene. 4Liježuæ' mislim svagda: 'Kada æu ustati?' A dižuæ se: 'Kada veèer doèekati!' I tako se kinjim sve dok se ne smrkne. 5PÓut moju crvi i blato odjenuše, koža na meni puca i rašèinja se. 6Dani moji brže od èunka proðoše, promakoše hitro bez ikakve nade. 7Spomeni se: život moj je samo lahor i oèi mi neæe više vidjet' sreæe! 8Prijateljsko oko neæe me gledati; pogled svoj u mene upro si te sahnem. 9Kao što se oblak gubi i raspline, tko u Šeol siðe, više ne izlazi. 10Domu svome natrag ne vraæa se nikad, njegovo ga mjesto više ne poznaje. 11Ustima ja svojim stoga branit' neæu, u tjeskobi duha govorit æu sada, u gorèini duše ja æu zajecati. 12Zar sam more ili neman morska, pa si stražu nada mnom stavio? 13Kažem li: 'Na logu æu se smirit', ležaj æe mi olakšati muke', 14snovima me prestravljuješ tada, prepadaš me viðenjima muènim. 15Kamo sreæe da mi se zadavit'! Smrt mi je od patnja mojih draža. 16Ja ginem i vjeèno živjet neæu; pusti me, tek dah su dani moji! 17Što je èovjek da ga toliko ti cijeniš, da je srcu tvojem tako prirastao 18i svakoga jutra da njega pohodiš i svakoga trena da ga iskušavaš? 19Kada æeš svoj pogled skinuti sa mene i dati mi barem pljuvaèku progutat'? 20Ako sam zgriješio, što uèinih tebi, o ti koji pomno nadzireš èovjeka? Zašto si k'o metu mene ti uzeo, zbog èega sam tebi na teret postao? 21Zar prijestupa moga ne možeš podnijeti i ne možeš prijeæi preko krivnje moje? Jer, malo æe proæi i u prah æu leæi, ti æeš me tražiti, al' me biti neæe."

« Prev Job 7 Next »
Please login or register to save highlights and make annotations
Corrections disabled for this book
Proofing disabled for this book
Printer-friendly version





Advertisements



| Define | Popups: Login | Register | Prev Next | Help |