Chapter 30

¹ "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlaði od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovèarskim psima stada svojega. ²Ta što æe mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glaðu i oskudicom. ³Glodali su u pustinji korijenje i èestar opustjelih ruševina. ⁴Lobodu su i s grmlja lišæe brali, kao kruh jeli korijenje žukino. ⁵Od društva ljudskog oni su prognani, za njima vièu k'o za lopovima. ⁶Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama. ⁷Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti. ⁸Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bièevima su iz zemlje prognani. ⁹Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao prièa! ¹⁰Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice. ¹¹I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu. ¹²S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju. ¹³Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko, ¹⁴prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje. ¹⁵Strahote sve se okreæu na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka išèeznu spasenje. ¹⁶Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili. ¹⁷Noæu probada bolest kosti moje, ne poèivaju boli što me gloðu. ¹⁸Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeæe. ¹⁹U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo. ²⁰K Tebi vièem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš. ²¹Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš. ²²U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš. ²³Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajednièkom svih živih. ²⁴Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne vièe li kad padne u nevolju? ²⁵Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha? ²⁶Sreæi se nadah, a doðe nesreæa; svjetlost èekah, a gle, zavi me tama. ²⁷Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi. ²⁸Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo. ²⁹Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom. ³⁰Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica. ³¹Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikaèa ima.