« Prev Job 23 Next »

Chapter 23

1 Job progovori i reèe: 2"Zar mi je i danas tužaljka buntovna? Teška mu ruka iz mene vapaj budi: 3o, kada bih znao kako æu ga naæi, do njegova kako doprijeti prijestolja, 4pred njim parnicu bih svoju razložio, iz mojih bi usta navrli dokazi. 5Rad bih znati što bi meni odvratio i razumjeti rijeè što bi je rekao! 6Zar mu treba snage velike za raspru? Ne, dosta bi bilo da me on sasluša. 7U protivniku bi vidio pravedna, i parnica moja tad bi pobijedila. 8Na istok krenem li, naæi ga ne mogu; poðem li na zapad, ne razabirem ga. 9Ištem na sjeveru, al' ga ne opažam; nevidljiv je ako se k jugu okrenem. 10Pa ipak, on dobro zna put kojim kroèim! Neka me kuša: èist k'o zlato æu iziæi! 11Noga mi se stopa njegovih držala, putem sam njegovim išao ne skreæuæ'; 12slušao sam nalog njegovih usana, pohranih mu rijeèi u grudima svojim. 13Al' htjedne li štogod, tko æe ga odvratit'? Što zaželi dušom, to æe ispuniti. 14Izvršit æe što je dosudio meni, kao i sve drugo što je odluèio! 15Zbog toga pred njime sav ustravljen ja sam, i što više mislim, jaèe strah me hvata. 16U komade Bog mi je srce smrvio, užasom me svega prožeo Svesilni, 17premda nisam ni u tminama propao, ni u mraku što je lice moje zastro.

« Prev Job 23 Next »





Advertisements



| Define | Popups: Login | Register | Prev Next | Help |