Chapter 31

¹ Teško onima što slaze u Egipat po pomoæ i nadu u konje polažu te se uzdaju u mnoga kola i u mnoštvo konjanika, ne gledajuæ' s uzdanjem u Sveca Izraelova i od Jahve savjeta ne tražeæ'. ²Al' i on je mudar i navalit æe zlo, i neæe poreæ' svojih prijetnja; on æe ustat' na dom zlikovaèki i na pomoæ zloèinaèku. ³Egipæanin je èovjek, a ne Bog; konji su mu meso, a ne duh; kada Jahve rukom mahne, posrnut æe pomagaè i past æe onaj komu pomaže - svi æe zajedno propasti. ⁴Da, ovako mi reèe Jahve: Kao što lav ili laviæ nad plijenom reži, pa i kad se strèi na njega mnoštvo pastira, on se ne prepada vike njihove, nit' za njihovu graju mari - tako æe Jahve nad Vojskama siæi da vojuje za goru Sion, za visinu njezinu. ⁵Kao ptice što lepršaju krilima, Jahve nad Vojskama zaklanjat æe Jeruzalem, zaklanjat' ga, izbaviti, poštedjet' ga i spasiti. ⁶Vratite se onome od kog otpadoste tako duboko, sinovi Izraelovi. ⁷Da, u onaj æe dan svatko prezreti svoje kumire srebrne i zlatne što ih rukama sebi za grijeh naèiniste. ⁸Asur neæe pasti od maèa ljudskoga: proždrijet æe ga maè, ali ne èovjeèji. Od maèa æe bježat', al' æe mu satnici pod tlaku pasti. ⁹Užasnut, ostavit æe svoju hridinu, prestravljeni, knezovi od svoje æe bježat' zastave - rijeè je Jahve, èiji je oganj na Sionu i èija je peæ u Jeruzalemu.