Chapter 2

¹ "A djece Izraelove bit æe brojem k'o pijeska u moru što se izmjerit' ne može ni izbrojit'. Umjesto da im govore: 'Vi niste moj narod,' zvat æe ih: 'Sinovi Boga živoga.' ²Ujedinit æe se sinovi Judini i sinovi Izraelovi, postavit æe sebi jednoga glavara i otiæi æe iz zemlje; jer velik æe biti dan jizreelski. ³Recite braæi svojoj: 'Narode moj,' sestrama svojim: 'Mila.' ⁴Podignite tužbu, podignite, protiv majke svoje, jer ona mi nije više žena, a ja joj muž više nisam. Nek' odbaci od sebe bludnièenja i preljube izmeð' svojih dojki, ⁵da je golu ne svuèem te uèinim da bude k'o na dan roðenja; da je ne obratim u pustinju, da je u zemlju suhu ne obratim i žeðu ne umorim. ⁶Ja joj djece neæu milovati, jer djeca su to bludnièka. ⁷Da, bludu se odala mati njihova, sramotila se ona koja ih zaèe. Da, rekla je: 'Trèat æu za svojim milosnicima, za njima koji mi daju kruh moj i vodu, vunu moju i lan, ulje i piæe moje.' ⁸Stoga æu put joj trnjem zagraditi, zidom opkoliti, da ne naðe više svojih staza. ⁹I trèat æe za milosnicima, ali ih stiæi neæe, tražit æe ih, al' ih neæe pronaæi. Tada æe reæi: 'Idem se vratiti prvome mužu, jer sretnija bijah prije nego sada.' ¹⁰I ona nije razumjela da joj ja davah i žito i mošt i ulje, da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega naèiniše baale. ¹¹Stoga æu uzeti natrag svoje žito u svoje vrijeme i svoj mošt u pravi èas; oduzet æu svoju vunu i svoj lan kojima je imala pokriti golotinju svoju; ¹²sad æu joj otkriti sramotu na oèi njenih milosnika, i nitko je iz moje neæe izbaviti ruke. ¹³Uèinit æu kraj svim njenim veseljima, svetkovinama, mlaðacima, subotama i svim blagdanima njezinim. ¹⁴Opustošit æu joj èokote i smokve za koje je govorila: 'To je plaæa što mi je dadoše moji milosnici.' Obratit æu ih u šikarje, i životinje æe ih poljske obrstiti. ¹⁵Kaznit æu je za dane Baalove kojima je kad palila, kitila se grivnom i kolajnom i trèala za svojim milosnicima; a mene je zaboravljala - rijeè je Jahvina. ¹⁶Stoga æu je, evo, primamiti, odvesti je u pustinju i njenu progovorit' srcu. ¹⁷I vratit æu joj ondje njene vinograde, i od Doline æu akorske uèiniti vrata nade. Ondje æe mi odgovarat' ona kao u dane svoje mladosti, kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta. ¹⁸U onaj dan - rijeè je Jahvina - ti æeš me zvati: 'Mužu moj', a neæeš me više zvati: 'Moj Baale.' ¹⁹Uklonit æu joj iz usta imena baalska i neæe im više ime spominjati. ²⁰U onaj dan, uèinit æu za njih savez sa životinjama u polju, sa pticama nebeskim i gmazovima zemskim; luk, maè i boj istrijebit æu iz zemlje da mirno u njoj poèiva. ²¹Zaruèit æu te sebi dovijeka; zaruèit æu te u pravdi i u pravu, u nježnosti i u ljubavi; ²²zaruèit æu te sebi u vjernosti i ti æeš spoznati Jahvu. ²³U onaj dan - rijeè je Jahvina - odazvat æu se nebesima, a ona æe se zemlji odazvati; ²⁴zemlja æe se odazvati žitu, moštu i ulju, a oni æe se odazvati Jizreelu. ²⁵I posijat æu ga u zemlji, zamilovat æu Nemilu, Ne-narodu mom reæi æu: 'Ti si narod moj!' a on æe reæi: 'Bože moj!'"